Svirepi suparnik

Sasvim je očigledno da je rak vrlo složena bolest sa mnogo dimenzija koje bi mogle biti značajne za njeno razumevanje i lečenje. Neke autorke koje su dale važan doprinos oblasti kojom se knjiga bavi zastupaju tezu da je kod kancera reč o kompleksnoj pojavi koja se može razložiti na mnogo različitih načina, te da je stoga neophodna integracija svih ovih pristupa (Plutynski 2018, 9). One uglavnom čitaocu pružaju uvid u sadržinu različitih hipoteza i na kraju izdvajaju polazište koje bi u eksplanatornom smislu moglo biti superiorno. Ja ću analizu zasnovati na nešto drugačijoj ideji. Naime, iako ne sporim da postoji mnogo kauzalnih ravni važnih za razumevanje raka, smatram da evolucionoj ravni treba pripisati poseban značaj.

Dakle, u knjizi ću pokušati da učinim uverljivom tezu da evolucioni pristup u objašnjenju raka ima poseban epistemički status i vrednost. Tema moje analize biće modeli nastanka i širenja kancera koji se oslanjaju na evolucionu biologiju, i to specifično na princip prirodne selekcije. Ovi modeli, kojih u novijoj biologiji raka ima zaista mnogo, omogućili su da se kancer razume kao suštinski darvinovski fenomen. Iako rak može biti shvaćen kao jedna od mnogih bolesti, on je svakako veoma specifična bolest. Njegove suštinske karakteristike uključuju nekontrolisanu deobu somatskih ćelija i njihovu nediferenciranost ili slabu diferenciranost, tj. anaplastičnost. Ova bolest, dakle, nije posledica delovanja stranog patogenog mikroorganizma, već poremećaja regulacije koja je imanentna zdravom organizmu.