Pogledi sa Terazijskog grebena

Posle mnogo godina dvojica Beograđana, prijatelja iz mladih dana, ispisnika i pripadnika posleratne tzv. bejbi bum generacije, sada već u poodmaklim, „ozbiljnim“ godinama, sreli su se u jednoj staroj beogradskoj kafani i uz belo vino, presečeno „Knjazom Milošem“, testirali memoriju sećajući se dana svoje mladosti. Tada su rešili da svoja sećanja pretoče u knjigu uspomena na detinjstvo, dane iz osnovne škole, gimnazije i fakulteta. Ovih dvadeset priča, u formi diptiha dvojice autora, grade slikovnicu Beograda druge polovine pedesetih, šezdesetih i prve polovine sedamdesetih godina. Obojica su mladost proveli u centralnim delovima Beograda, tzv. krugu dvojke, i središte dešavanja opisanih u većini priča bilo je oko Terazija, koje su autori nazvali Terazijski greben. Milan je živeo s jedne strane tog grebena (u Lominoj ulici), predeo koji geografski pripada Savskom priobalju, a Dušan, s druge strane tog njihovog fiktivnog orijentira, tj. u Dunavskom priobalju (početni deo Dalmatinske ulice).
Iako u književnom stvaralaštvu nisu profesionalci, potpuno različitih profesija (filmski režiser i kardioVaskularni hirurg), rešili su da se upuste u avanturu beleženja sećanja iz svoje mladosti i na Beograd prvih decenija posle Drugog svetskog rata.
Ova zbirka je autentični prikaz i svedočenje o vremenu prohujalom pre skoro pola veka: o ljudima, običajima, sistemu vrednosti, navikama, druženju, poštovanju, prvim ljubavima, ambicijama i razočaranjima, društvenom okruženju i životu, istovremeno slika tadašnjeg mnogo manjeg i drugačijeg Beograda.
Kompozicija starih fotografija i tekstova sećanja na Beograd njihove mladosti predstavlja dragoceno svedočanstvo jednog vremena.