Osuđena

Pod pritiskom prejakih emocija, pružila sam svoje srce na dlanu, svoj život na videlo, spremna na osudu, ali i na saosećanje kod vas, dragi čitaoci. A možda će kod nekoga izazvati i divljenje za moju hrabrost? Videćemo.

Isprva mi je želja bila da sve ovo napišem samo za sebe, za moju decu, nešto kao sećanje na mene, trajnu uspomenu. Vremenom sam poželela da, kada završim pisanje, objavim knjigu, sa namerom da ako je ikako moguće, pošaljem jasnu poruku, da život ne treba olako shvatiti, kao što sam ja, gde treba stati, zaustaviti se, a kada treba nastaviti. Htela sam da poručim celom svetu, ljudima koji koračaju mojim stazama, da ne nastavljaju tim putem, da stanu, da razmisle, postoji drugo rešenje. Da ne prolaze pakao kroz koji sam ja prolazila, umesto srca pokrenu razum i ono najvažnije – strpljenje. To je moja misija koju sam želela da sprovedem, pišući ove redove.