Letu je kraj

Ovde nije teško prepoznati rukopis: da, to jeste Dubravka Rebić iz prethodna dva romana. Ali su sklonost ka dekonstrukciji patologije porodičnih odnosa i patologije jedne odavno nestale države ovog puta ostale u blistavoj senci nezaboravne melahnolije jezika do kraja sraslog s autorkinim tematskim opsesijama. I zato će ova knjiga ostati. I to je jedino važno.

– Srđan Srdić

Novi roman Dubravke Rebić priča je o nasleđu koje nosimo, o identitetu koji se gubi i krhkoj vezi između ljubavi i pamćenja. Kroz godine, sećanja i tišine višeglasja, ovaj roman postavlja pitanje koje svi izbegavamo: ako izgubimo ono što nas je činilo – ko smo onda? Ili još gore, šta ako to nikada nismo ni znali?

U Željani je skupljen čitav jedan makrokosmos prošlog vremena, koji u sadašnjosti jedva opstaje i nestaje u magli zaborava: od majke koju nije ni upoznala, preko oca Buleta u kom varira čitava kompleksnost postojanja zasnovana na dihotomiji dato–oduzeto; uz dedu čije postojanje bledi u krevetu staračkog doma; uz prijateljicu Olgu, simbol samoodržanja; pa natrag do nje, same u sebi i u sopstvenom svetu zaborava.

– Aleksandar Tanurdžić