Dvanaest portreta

Intimno, dnevničko svedočenje pisca Vremena smrti i Deoba o svojim savremenicima, među kojima su neki bili njegovi bliski prijatelji, istovremeno je i svedočanstvo o zlatnom dobu jugoslovenske književnosti i njenim korifejimaUspomene, susreti, razgovori i sporenja čine osnovno tkivo ovog ponekad esejističkog, ponekad polemičkog, ali uvek intrigantnog štiva, u koje je Ćosić utkao portrete dvanaest pisaca. Njihova imena govore sama za sebe:Miloš Crnjanski Meša Selimović Ivo Andrić Vasko Popa Oskar Davičo Skender Kulenović Borislav Mihajlović Mihiz Miodrag Bulatović Branko Ćopić Momo Kapor Antonije Isaković Miroslav Krleža „„Vodeći nas kroz velike klasike, Ćosić u ovoj zaista zanimljivoj i posve kontroverznoj knjizi, prelama epohu koja je obeležila živote tih klasika, njihova dela i njihove čitaoce. Zemlja u kojoj su stvarali je nestala, ali ono što su u toj zemlji stvorili Meša, Andrić, Ćopić, Bulatović, Mihiz, Popa, Skender, Isaković, Kapor, junaci ove knjige i Ćosićevi prijatelji, ostalo je i trajaće dok god budu postojali srpska kultura i srpski jezik.““ (Iz pogovora Marka Krstića)