Bez opoziva

Sve što ljudsko biće za života izgovori može biti promenjeno, ispravljeno, skraćeno ili dopunjeno, najzad i opozvano – sve osim reči izgovorenih neposredno pred smrt, napominju autori u predgovoru ove knjige. Opredeljujući se za izbor kakav je pred čitaocima, oni su nastojali da poslednje reči značajnih ličnosti protumače u ključu društvenog i kulturnog miljea epohe, kao i karakternih osobina i istorijske uloge svake odabrane ličnosti. Pisci, filozofi, vladari, vojskovođe, umetnici, naučnici, od antike do XX veka, osvetljeni su u kontekstu u kojem su izgovorili oproštajne reči, a autori su težili da čitaoca obraduju i manje poznatim biografskim aspektima, sa ponekad apartnim pojedinostima. Posle brošure Žarka Ružića "Poslednje reči velikih ljudi" iz 1931. godine ovo je prva knjiga na tu temu koja se objavljuje u Srbiji.

„Ne diraj moje krugove.“ – Arhimed
„Idem da potražim veliko možda.“ – Fransoa Rable
„Zašto plačete? Zar ste mislili da sam besmrtan?“ – Luj XIV
„Neću da pucam u ovu budalu!“ – Mihail Ljermontov
„Moram da uđem, magla se diže.“ – Emili Dikinson
„Tapeti u mojoj sobi i ja vodimo borbu na život i smrt, koju neko mora da izgubi.“ – Oskar Vajld
„Odavno nisam pio šampanjac.“ – Anton Čehov
„Sve mi je ovo dodijalo.“ – Vinston Čerčil