Bajke

Mihaila Saltikova ščedrina smatraju jednim od najvećih ruskih satiričara. Svojim životom i talentom dokazivao je neophodnost borbe za slobodu običnih ljudi. Pre svega, slobodu od ropstva, od kmetovske mašinerije. Bajke Saltikova ščedrina su primer neumoljive, zajedljive, ali istančane satire, ismevanja poroka socijuma. Pisac je kritikovao apsolutizam, kmetovsko ugnjetavanje. 1861. godine Ruskom imperijom protutnjala je reforma, zahvaljujući kojoj su kmetovi, navodno, dobili slobodu. Međutim, i dalje su opstajali zaostaci pređašnjeg poretka, koji se nisu ogledali samo u društvenim običajima, normama, već i u svesti ljudi. Nekadašnji kmetovi su i dalje bili podjednako pokorni, plašljivi i bezvoljni, i prepuštali su se volji i egoizmu svojih ugnjetavača. Nije slučajnost što je Saltikov pisao bajke 80-ih godina. Baš u tom periodu bešnjenja političke reakcije u Rusiji satiričar je morao da nađe najbolju formu za zaobilaženje cenzure, pritom blisku i razumljivu prostom narodu. Narod je shvatio političku oštrinu ščedrinskih uopštenih zaključaka, skrivenih iza ezopovskog govora i zooloških masaka.