Zoro 1958-1960.

Priče o Zorou predstavljaju vrhunac umetnosti Aleksa Tota – naročito ako se uzmu u obzir prilično restriktivni senzibiliteti koje je Del komiks nametao talentovanim autorima. Kao i uvek, njegov crtež je izvanredan – pod tim ne podrazumevam ekstenzivno senčenje, tako drago prevelikom broju zaljubljenika u stripove, koji, čini se, procenjuju kvalitet nekog dela spram broja linija. Pre svega, ovde se vidi njegov dar za pozicioniranje, za postavljanje likova i predmeta u prostoru, u kombinaciji s natprirodnom snagom karakterizacije, što Aleksa čini predmetom postojane zavisti kod bilo kog umetnika s pola mozga.Uz te važne sposobnosti, međutim, očita je ljubav prema izvornom materijalu koja im služi kao potpora. Iako je Aleks Tot svakako najmoderniji među umetnicima stripa – ilustrator u najdoslovnijem smislu, čija je linija obično najviše na mestu kad se radi o savremenim temama – njegova snažna ljubav prema pustolovnim filmovima i temama jasno i glasno izbija na svakoj stranici koju je potpisao.– Hauard Viktor Čejkin