Zemlja zemlja

Poetski rukopis Marka Pogačara iznimno je kompleksan ili, kazano njegovim rečima: pesma je gusta stvar. Zavesa s uzorkom. Misao mu se račva u raznim smerovima, razvija se fragmentarno, okružena je spletom aluzija i asocijacija, retoričkim vatrometom govornika koji nudi i skriva tragove, koji se umešno kreće između izgovorenog i prećutanog, teksta i sveta, poetike i politike. (Krešimir Bagić)Zavodljivo je ono što je barem mutno, nejasno pa i tamno, a Pogačar je majstor zavođenja. M. Pogačar je, naravno, opet napravio dobru knjigu, bitno izvan pisma generacije i njenog trenutačnog dosega. (Branko Maleš)Pogačarova poezija je originalna, slojevita, čita se i interpretira na više razina, bogata je referencama. (…) Kao Brodsky, Pogačar se u svojim pesmama okreće istoriji, ali u tom toku svesti ponekad više podseća na Johna Ashberyja i veselu ludost pesništva Tomaža Šalamuna. (Martín López-Vega)Marko Pogačar pesnik je ekspresivne snage i egzaktnosti. Uspeva u gotovo svakoj pesmi da budebiti bilo intenzivan i frapantan do „„skandala““, bilo sumoran i inteligentan, bilo da miješa sve te odlike u poetskim vrtlozima s kojima nema šale. (Claudiu Komartin)Pogačarove pesme su masivne, no nikad izdeljane iz jednog komada. Nalik granitnom bloku iznova sastavljenom iz krhotina. (Mario Osterland)