Zavet leptira

Na pleća deteta koje se tek zagledalo u zvezde, nadomak trenutku da snovi puste onu prvu svežu, nevinu klicu, pala je velika težina, možda i kob njene porodice. Mlada Anka je morala prerano da odraste, njenoj starijoj sestri nameniše lakši put, a ona je bila ta koja je morala da odgodi svoje školovanje i da radi kako bi porodica opstajala. To ju je odredilo, u porodici u kojoj je rasla bez oca, uz majku koja je godinama trpela nasilje ali stoički pokušavala svojoj deci da bude blagi oslonac, uvek tu. Kako je to nekad bilo, osećala se i bojazan da je deda, jednim svojim postupkom, ostavio prokletstvo koje im stalno nekako struji kroz vene, poput nepravedne krivice. Kroz roman upoznajemo život na selu, život u Beogradu, pod okupacijom Nemaca, trenutak kada dolazi sloboda, kada Anka veruje u partiju, odabira svoj put, ona joj je vodilja. Iako iz verujuće porodice, kako je morala da ojača rano, ona je mlada, tvrdoglava, borbena, pravi predstavnik posleratnog prkosa i samom Bogu, u koga se ne veruje, a pravednost je u partiji, drugovima. I tako je dok se ne pokaže da je partija postala mesto nepravde, protekcije, pa i nemorala, da si na svom životnom putu sam.