Zaratustrin ples nad Jugoslavijom

Zbirka pripovedaka „Zaratustrin ples nad Jugoslavijom” Radovana Vlahovića predstavlja višeslojno prozno delo u kojem se obrađuju teme različitih sudbina ljudi sa prostora Banata, i to kroz prizmu savremene istorije, filozofije, sna i vizije. Ovo nije samo knjiga priča, već i literarno svedočanstvo o propadanju ljudskih ideja i vizija na užem planu i države i jednog naroda na širem. Vlahovićev rukopis odlikuje postmoderna struktura. U njegovim pričama se ukršta stvarno i fantastično, javljaju se hibridni žanrovski oblici, nezaobilazni su ironija, intertekstualnost i filozofska zapitanost nad vremenom u kom živimo. Junaci često deluju kao izdanci jedne slomljene stvarnosti u kojoj se mešaju religijski, mitski i istorijski obrasci. Jezik je gust, poetizovan, i meditativan, sa čestim aluzijama na Ničea, Dostojevskog, biblijske figure i kulturne simbole balkanskog prostora. Autor na vešt način prelazi između dva sveta – kod čitaoca stvara osećaj da je u isto vreme reč o izmišljenim književnim likovima ali i da su oni veoma stvarni, te da se o njima piše hronika. Kroz zbirku priča se postavljaju pitanja: Šta je ostalo od Jugoslavije ne samo kao države, već kao ideje o zajedništvu, kulturi, čoveštvu? Kakvi su to ljudi koje on deklariše kao čobane? I da li ljudske sudbine moraju teći „iščašenim“ tokovima ili se mogu vratiti na pravi put? Vlahović ne nudi jednostavne odgovore.