Zajedno

Pored svih dosadašnjih romana Srđana Marjanovića, ovaj posebno treba pročitati. Mnogo je razloga za to i ostavljam čitaocu da ih sam otkrije. Neće se pokajati! ZAJEDNO je velika i snažna priča o nama koje su silom razdvojili i koji više nisu zajedno, jer su ih na to naterali loši ljudi. Srđan je to sjajno upakovao. Originalno. Priča je, poput njegovih pesama, sentimentalna i emotivna… Kroz ZAJEDNO se provlače i strah i predrasude, mržnja (ona međunacionalna, mnogo ružna) i ljubav koja nedostaje njegovim junacima. Ne erotska, već ona ljudska, bespolna. Zapravo za tu ljubav, među nama sa Balkana, Marjanović se uporno bori više od 50 godina svojom muzikom. Njegov „arsenal naoružanja” u tom ratu, koji vodi i u ovoj knjizi su dobrota, osmeh i emocije. U njegovo ime u ovoj priči „ratuje” Miki Popović, glavni junak i Marjanovićev alter ego.

Neću otkrivati da li je Miki Popović pobedio protiv sveopšteg zla koje je uništilo onu Jugoslaviju i pretvorilo je u region, zatrovan mržnjom, to ostavljam onima koji budu imali sreće da uzmu ovu knjigu u ruke. Otkriću samo jedan, važan, detalj romana ZAJEDNO:

„Ja dolazim iz onog grada, koji verovatno ne volite! Donosim pozdrave! Više od 30 godina nisam bio u Zagrebu. Imam svoje sentimente. Samo pesme (namerno nisam spominjao Beograd). Moja tema je ljubav. Drugo ne mogu da ponudim. Ona svima nedostaje. Nadam se da muzika spaja ljude, a ne politika!”, kaže Miki Popović, dobri čovek, koji od oružja nosi samo gitaru, i koji tim oružjem osvaja Zagreb!…

– Branislav Bane Bjelica