Zajednički pepeo

Paralelni svetovi Zlatka Pakovića grade se minuciozno, pomoću žestokih i nežnih reči, tvrdih slika i snova. Minimalistički pristup preplitanju vremena (sećanja, zaborava i mogućne budućnosti) omogućuje i igru nasleđa, izučavanje odnosa između oca i sina, sina i kćeri, kao i večitog kruženja života i smrti. Ponekad hermetičan svet višestrukosti stiže iz predela svesti, podsvesti, nadsvesti.
Autor je ovu nadasve meditativnu prozu nazvao antiromanom. Ali, ove stranice sazidane su jednovremeno i od elemenata koji roman čine. No, važnije od žanrovske definisanosti jeste Pakovićevo dubiozno putovanje kroz filozofično promišljanje rađanja i nestajanja kojem ne nedostaje izvesna viša sfera humora; njegov Beograd ima hotel Uliks sa trideset tri sprata, Park savremenih životinja, most Baruha Spinoze, Ostrvo gnezda, metro i Evropsku ornitološku banku.
Kod Pakovića je budućnost već iza nas.