Vidovdanska čitanka

Vidovdan

Crkva je jedan krov
Vidovdan jedan dan
Kosovo jedno jedino polje
Božur jedan jedini cvet
Pod taj krov
Na taj jedan dan
Gde god smo bili
Dolazili smo u sebe
Jednom u godini
A kad smo se posilili
Da možemo i bez tog jednog dana
I bez tog jednog jedinog polja
I bez tog jednog jedinog cveta
I bez tog jednog krova
Taj krov smo raskovali
Taj dan zaboravili
To polje napustili
Taj cvet iskorenili
I tako sebe raskopali
Poskitali se i pogubili
Da je taj dan i taj krov i to polje
I taj cvet
Nekome ko nema
Ni takav dan ni takav krov
Ni takvo polje
Ni takav cvet

Znao bi kakav je to dan
I kakav je to krov
I kakvo je to polje
I kakav je to cvet.
I ne bi se odvajao
Ni od takvog dana
Ni od takvog krova
Ni od takvog polja
Ni od takvog cveta
Ni od sebe sama
A mi koji imamo
I taj jedan jedini dan
I taj jedan jedini krov
I to jedino jedino polje
I taj jedan jedini cvet
Nismo imali sebe
A taj jedan dan
I taj jedan jedini krov
I to jedno jedino polje
I taj jedan jedini cvet
Nije imao nas
Da li nas ima ili nas nema
Najvidnije je na Vidovdan
Na taj jedan jedini dan
Pod tim jednim jedinim krovom
Na tom jednom jedinom polju
Sa tim jednim jedinim cvetom
Kad se vidi jasno kao dan
Je li se obistinila reč
Ima li vas nema
Rečena na taj jedan jedini dan
Na tom jednom jedinom polju

Ako ne bude nas
Neće biti ni tog jednog jedinog dana
Ni tog jednog jedinog krova
Ni tog jednog jedinog polja
Ni tog jednog jedinog cveta
Zalud bi osvitao taj jedan jedini dan
Ako ne bi osvanuo u nama
Zaludu bi nas zakrovio spolja
Taj jedan jedini krov
Ako ne bi bio zasvođen iznutra
Zalud bi to jedno jedino polje
Boravilo pod nebesima
Ako ga ne bi bilo i u nama
Zalud bi po njemu cvetao
I taj jedan jedini cvet
Ako se ne bi ukorenio u duhu
I postao slovo
Što sija u razumu
I svetli u dušama


– Matija Bećković