Večernji doručak...

U poslednjih nekoliko sezona pisac Saša Radonjić se posvetio prozi – pričama, zapisima beleškama, aforizmima... Minule godine, preživljena istorija, događaji, pisci i knjige, bolest i bolesnički dani, čitanja i razmišljanja, susreti i razgovori, izgubljena i stečena prijateljstva – iskustva, iskustva, iskustva – potka su i prozne zbirke Večernji doručak.
Kada je čovek čita, nameće se utisak zrelosti koja prožima svaki tekst, kao i iskrenosti i autentičnosti koje grade osnovni ton pisanja.
I kada govori o prijateljima i kada se bavi neobičnim likovima, i kada ispod doživljenog i vidljivog otkriva izmaštano i snevno, Saša Radonjić nas oplemenjuje zrelošću svog pogleda na život, na Boga, na književnost, na društvene mreže, na nestalu zemlju...
Sašine priče čitamo kako zbog njihove zanimljivosti, tako i zbog nenametljive mudrosti. A svemu tome dodajemo i uzorni stil kojem je pisac stremio i do kojeg je dospeo.
Beležeći svoje Ikebane, kao neku vrstu dnevničkog bedekera, Saša Radonjić obrađuje iste fenomene – ali na malom prostoru, mudrački precizno, nedvosmisleno (sem kad namerno teži nesvodivostismisla) i ubedljivo.
Konačno, u SMS porukama on na mikro prostoru razotkriva svoje i naše lektire,pisce pod čijim smo magičnim sazvežđima stasavali i dospeli do ovih godina.
Večernji doručak je uzbudljiva knjiga namenjena za višestruka čitanja i iščitavanja.
Kula sa mnoštvom prozora kroz koje će čitalac videti i dalje i dublje.