Vampir i druga bića u našem narodnom verovanju i predanju

Verovanje da poneki mrtvaci mogu noću izlaziti iz grobova, prerušivati se u različite prilike, uznemiravati svet, praviti štetu, moriti ljude i stoku i činiti svakojaka druga zla, u našem narodu je, koliko se zna, bilo rašireno od davnih vremena. Ono u njemu nije iščezlo čak ni do dana današnjega. Simo Matavulj priča kako u njegovom Šibeniku „nema noći kad vukodlaci ne lutaju po ulicama“. U Kučima se 1900. godine proneo glas da se povampirio neki J. V. Ivanović. U selu Tupanarima, u srezu vlaseničkom, pojavio se vampir u maju 1923. U našim dnevnim listovima i dan-danji čitamo s vremena na vreme kako se tu i tu pojavio vampir, pa noću uznemirava i plaši svoju familiju i druge ljude. U jednom dopisu od 30. decembra 1933. javlja se kako su dva brata u selu Čičkovi, u srezu ariljskom, probili u groblju telo svoje mrtve matere držeći da se povampirila. U avgustu 1934. godine pojavili su se vampiri u Smederevu. U jednom dopisu opširno se govori o vampiru u selu Kneževcu „na domak Beograda“, koji svake noći čini čuda po selu. I tako dalje. U širokoj masi narodnoj ljudi se teško odlučuju da prolaze noću kroz groblja, ili pored njih, jer se boje da se ne namere na vampira koji je te noći napustio grob.