Uvek fragment

Ruke u okovima

Na rešetke sliva se svetlost
na oči koje ne vide
na beznađe časova
Usta otvorena kao rana
i ruke ruke u okovima
i majke će plakati
nad napaćenim telom
Majčinske ruke su slabe
od muka i briga drhte
neka reč bude telo
a svetlost neka bude Bog
I naši sinovi su bili
Kao Tvoji slabašni i maleni
Njega sina Tvojega
i naše poštedi muka
Zvezda upletena u rešetke
oslepelim očima čini se svetlija
u časovima bez nade
u noćima bez nade.