Teško pobeđenima

Slavomir Nastasijević u svojim romanima verodostojno prikazuje neke od najvažnijih događaja i najvećih istorijskih ličnosti našeg srednjeg veka, pridružujući im čitav niz živopisnih likova, izmišljene karaktere koji se izvanredno uklapaju u istorijsko tkivo njegove romaneskne proze, čineći je uzbudljivom i nadasve živom.

Tako je i s romanom Teško pobeđenima. Uz istorijske ličnosti – Stefana i Vuka Lazarevića, Đurđa Brankovića i njegove sinove Grgura, Stefana i Lazara, Đurđevu ženu prokletu Jerinu, Tomu Kantakuzena, silne ugarske i turske velikodostojnike – u ovom Nastasijevićevom romanu upoznajemo niz književnih likova, poput neustrašivih vitezova Jagoša i Dragoša i nenadmašnog ratnika sebra Aprila Sokolovića, koji se ne zaboravljaju.

Boreći se kao turski vazali protiv Tatara kod Angore, 1402. godine, Lazarevići i Brankovići se posle niza neobičnih događaja opet nađu na istoj strani. U društvu koje se raspada, u kome su sve vrednosti poljuljane i zbačene, jedino za šta se zakrvljeni velikaši i prestolonaslednici dosledno bore jesu vlast i moć. Bliski srodnici i rođena braća nalazila su se na suprotnim stranama, i jedino se sebičnim interesima mogu tumačiti čudni obrti i neočekivana savezništva…