Teški filmovi i lake priče

• Priče Slobodana Todorovića, neposredne i razuđene dramatičnim i često duhovitim doživljajima stvarnosti i raznolikih fabulativnih peripetija, vraćaju nas u sfere kolektivnog, ali i neposrednog sećanja i u iskustvu još neprevrelih događaja. Otvorivši mogućnosti da diskurzivnim opaskama pojača sugestivnost o društvenim i istorijskim zakonomernostima, mentalitetu i podneblju i nedokučivosti čovekove prirode Todorović je od svojih priča stvorio verističke slike, koje manje govore o samim događajima, a mnogo više o projekcijama raznolikih dešavanja na unutrašnji svet njegovih junaka. Živopisni i sugestivni likovi pozajmljeni iz stvarnosti u novim ulogama i okolnostima samo pojačavaju ovaj utisak. Možemo sa sigurnošću tvrditi da se u vremenu kada je medijska superiornost romana potisnula pripovedanje kao autentičan i primordijalni književni žanr sa ovom knjigom priča vraća u književnost kao jedinstvo stilske i dramaturške posebnosti žanra.