Svoja knjiga tuđih utisaka

Paradoks u naslovu romana ukazuje na paradoks u životu. A najpre onaj o stvaralaštvu i njegovom smislu. Roman počinje iznenađujuće neobičnom idejom da glavni junak naručuje obiman tiraž svoje prve knjige koji će spaliti. Pokreće se asocijativni tok misli čitaoca o spaljivanju knjiga kroz istoriju čovečanstva i o bezumnim rušenjima i urušavanju civilizacijskih tekovina svakovrsnog stvaralaštva. Za razliku od svih već viđenih, ovo spaljivanje je, ironijski, praktično (da ugreje) - spolja, a u dubini autodestruktivni lični sarkastični bunt protiv (ne)civilizacijskog odnosa prema stvaralaštvu. Naratoru je potrebna baš takva energija za inspiraciju pisanja svoje knjige, naravno, bukvalno bazirane na tuđim iskustvima. Inspiraciju traži po knjigama utisaka koje čame u prašini raznih institucija. Iz svake koristi po jedan nasumičan utisak, uzima ga kao naslov svoje priče, to jest svoje knjige nastale iz tuđih utisaka. Tako piše 12 nemogućih priča, pisanih stilom igre apsurdima i rečima.