Svi u ovoj prostoriji će jednog dana umreti

Gilda ne može da prestane da razmišlja o smrti. U očajničkoj potrebi da obuzda svoj anksiozni um i sredi odnose sa porodicom, odlučuje da pruži šansu besplatnoj terapiji u lokalnoj katoličkoj crkvi o kojoj saznaje sa flajera koji dobija na ulici. Pri dolasku je pozdravlja otac Džef koji pretpostavlja da je došla na intervju za posao. Gildi je neprijatno da prizna zbog čega je zaista tu i dobija posao nedavno preminule sekretarice Grejs.

U trenucima pauze između pokušaja da zapamti reči katoličke mise, skrivanja činjenice da ima devojku i pravljenja tornja od prljavih sudova u stanu koji se raspada, Gilda se preko crkvenog mejla upušta u prepisku sa Grejsinom starom prijateljicom. Nema srca da ignoriše ljubaznu staricu koja uporno piše, ali nema snage ni da joj saopšti tužnu vest. Očajna i zbog toga, predstavlja se kao Grejs i odgovara na mejl. Ali kad policija otkrije sumnjive okolnosti Grejsine smrti, Gilda će biti primorana da otkrije istinu o sebi.

„Neobični i urnebesni prvenac Emili Ostin garantuje pregršt egzistencijalne anksioznosti, nelagode i transfera neprijatnosti.” – Magazin Šrapnel

„Izgleda da ovde imamo posla sa nekom čudnom magijom. Knjiga o anksioznosti i sindromu uljeza u kojoj pronalazimo istinsku toplinu i utehu? Knjiga o smrti i depresiji koja tera na plakanje od smeha? Knjiga napisana direktnim, jednostavnim stilom koja uprkos tome deluje nesvakidašnje? Ne znam kako je Emili Ostin to postigla, i iskreno, ne zanima me. Znam samo da želim još.“
– Šon Adams, autor romana The Heap