Svi su ljudi lažljivci

Alehandro Bevilakva jedan je od argentinskih pisaca koji žive u Madridu sedamdesetih godina prošlog veka. Baš pred objavljivanje svog (književnog) remek-dela, on će nesrećno nastradati... Najava ovakvog narativnog toka može samo da zavede čitaoca koji očekuje trilerski zaplet i rasplet. Nasuprot tome, ovaj bogato obojeni roman, setan i zabavan u isto vreme, predstavlja slagalicu od četiri priče onih koji su poznavali Bevilakvu, među kojima je i Alberto Mangel, kao lik, a njihova pisana svedočenja jedini su put ka istini jednom francuskom novinaru. Nepouzdane i veoma različite priče slažu se u fascinantan mozaik od kojeg sumnjičavi čitalac neće moći da odvoji pogled do poslednje stranice. Ova kompilacija fragmenata, isečaka, nedovršenih epizoda, čini, kako sam autor kaže, kolebljivu i neodređenu biografiju iza koje je utkana priča o tome u kojoj meri mi u život, a posebno u smrt bliske osobe ugrađujemo sami sebe.
Iznad svega, ovaj roman je o čitanju, o proživljavanju književnih sećanja, a potom i o pisanju i uvek zamagljenoj granici između istine i laži, realnosti i fikcije.
Otkriti nešto što se htelo zaboraviti deluje kao gotovo nemoguć poduhvat posle trideset godina, u svetu u kojem se menja sve sem nečega što je pre mnogo vekova zapisano u Knjizi psalama: „Svi su ljudi lažljivci".