Suve kapi 2

Spasoje je u bolnici, budi se iz indukovane kome, nesvestan šta mu se dogodilo. Privremena i delimična amnezija – ispostaviće se. Obaveštavaju ga da je imao saobraćajnu nesreću na Brankovom mostu, da je automobilom, vraćajući se sa fakulteta, žestoko udario u ogradu koja je sprečila pad u reku. Samo čudom je ostao živ, uz brojne teške telesne povrede. Podvrgavaju ga dvema opracijama, zdravstveno stanje mu se, vremenom, poboljšava. Priviđaju mu se Smiljka i Sonja, ali on ne razabira ni ko su one, ni otkuda zna njihova imena. Pamćenje mu se polako vraća i napokon, priseća se svega, posebno voljenog sina Jevrema s kojim uspostavlja telefonski kontakt. U bolnici ostaje više od dva meseca.

Duboko suočen sa sobom, ali sa zabrinjavajućom društvenom zbiljom, Spasoje shvata da mu, spram žêna, platonske i jednostrane naklonosti ni približno nisu dovoljne. Jednoga dana u poslastičarnici „Pelivan“ nailazi na sredovečnu gimnazijsku profesorku književnosti, Simonu. Ona je udovica, ima ćerku Ninu, studentkinju psihologije. Ispostavlja se da Simona i Spasoje poseduju dosta toga zajedničkog. Otpočinju novo životno razdoblje, sasvim razlilčito od dotadašnjeg. Možda je Spasoju sreća najzad okrenula svoje svetlo lice!?

Posredi je upečatljiva i nežna emotivna drama, potresna i topla, pisana bez patetike. Saga o javi i snu, o srcu i duši, o razumu, o stvarnosti. O životu, o (ne)sreći, o ljubavi, o prijateljstvu, smrti. O svima nama.