Srpski ep
Brend:Narodno delo
Prodavac:DELFI KNJIŽARE
3.390RSD
Ananas. Broj 1 e-trgovac u Srbiji.
Najbolji odnos cene i kvaliteta za 2025/2026 od strane ICERITAS.
Izbor epskih junačkih pesama u izdanju izdavačke kuće Narodno delo iz Beograda predstavlja pokušaj i nastojanje da se, jednim ne tako uobičajenim pristupom, mladim čitaocima novijih generacija skrene pažnja na njihov kulturološki značaj i književnoumetničku vrednost.
Poznato je da epsko, a zatim i lirsko književno stvaralaštvo, najpre usmeno, a potom i pisano, kao autentično obeležje kulturnog identiteta, zauzima naročito mesto na stvaralačkoj lestvici jednog naroda. Imajući u vidu ovaj specifičan folklorni izraz, a potom i snažnu direktivnu snagu kulturnih modela koji pripadaju narodnoj književnosti, ne smemo zaboraviti da su se, vekovima unazad, upravo zahvaljujući njoj, očuvali čitavi sistemi vrednosti mnogih etnosa u pogledu prava, religije i etike.
Iz narodne književnosti odvažno su zračili uzorni književni likovi i istorijske ličnosti, odsudni trenuci i događaji, zatim i čitava lepeza obreda, verovanja, naravi i običaja, poželjnih i nepoželjnih ponašanja koja je valjalo slediti ili menjati. Ona je oblikovala ljude, poučavala naraštaje, desetercima branila otadžbinske bedeme i podsećala na sve ono što i danas svojevoljno i olako zaboravljamo. „Njen zadatak je bio već u najstarije vreme”, ističe Vojislav Đurić u Antologiji narodnih junačkih pesama (SKZ 1994), „da čuva spomen na zaslužne pretke, na značajne ljude i događaje uopšte, na hrabre ratnike osobito, jer je rat veoma dugo bio jedan od osnovnih vidova privrede, i da vaspitava mlađe naraštaje u ratničkom, herojskom duhu”. Bilo da je u srži narodne književnosti bilo dominantno osećanje ili događaj, bilo da je ispisivala lirske ili epske kulturološke stranice, ona je preteča svih potonjih književnih formi i obeležja, a neretko je u sebi sažimala odlike i atribute sva tri književna roda, lirike, epike i drame, jer je i sam ljudski život njihova neujednačena i neponovljiva mešavina
Poznato je da epsko, a zatim i lirsko književno stvaralaštvo, najpre usmeno, a potom i pisano, kao autentično obeležje kulturnog identiteta, zauzima naročito mesto na stvaralačkoj lestvici jednog naroda. Imajući u vidu ovaj specifičan folklorni izraz, a potom i snažnu direktivnu snagu kulturnih modela koji pripadaju narodnoj književnosti, ne smemo zaboraviti da su se, vekovima unazad, upravo zahvaljujući njoj, očuvali čitavi sistemi vrednosti mnogih etnosa u pogledu prava, religije i etike.
Iz narodne književnosti odvažno su zračili uzorni književni likovi i istorijske ličnosti, odsudni trenuci i događaji, zatim i čitava lepeza obreda, verovanja, naravi i običaja, poželjnih i nepoželjnih ponašanja koja je valjalo slediti ili menjati. Ona je oblikovala ljude, poučavala naraštaje, desetercima branila otadžbinske bedeme i podsećala na sve ono što i danas svojevoljno i olako zaboravljamo. „Njen zadatak je bio već u najstarije vreme”, ističe Vojislav Đurić u Antologiji narodnih junačkih pesama (SKZ 1994), „da čuva spomen na zaslužne pretke, na značajne ljude i događaje uopšte, na hrabre ratnike osobito, jer je rat veoma dugo bio jedan od osnovnih vidova privrede, i da vaspitava mlađe naraštaje u ratničkom, herojskom duhu”. Bilo da je u srži narodne književnosti bilo dominantno osećanje ili događaj, bilo da je ispisivala lirske ili epske kulturološke stranice, ona je preteča svih potonjih književnih formi i obeležja, a neretko je u sebi sažimala odlike i atribute sva tri književna roda, lirike, epike i drame, jer je i sam ljudski život njihova neujednačena i neponovljiva mešavina
