Srpske božićne i novogodišnje priče

Pred vama je, dragi čitaoče, treća zbirka Božićnih i novogodišnjih priča koju je I.K. Tanesi priredila za vas. Naš Božić je drugačiji od svakog drugog. Samo ponegde bljesne novogodišnji ukras u bogatoj gradskoj kući, nema čarobnjaka, irvasa i vila, o čemu svedoče gotovo sve priče iz ove zbirke, ali naš Božić ima svoju posebnu svečanost i mir: odmor od teškog života i pronalažanje smisla u toliko čuvanoj svetinji. Krst, po svaku cenu, makar iz petnih žila! Božić je, kao obeležje vere, koja se nosi u srcu, bio i ostao svetilište i skrovište srpske tradicije. Koliko je Hrist važan Srbima svedoče i crkve koje su Srbi gradili u „tursko doba“: crkve su izrastale pod zemljom, u dubinu, kad nisu mogle da paraju nebeske vrleti. U najsurovijim zimama u gradu, i na selu, otac porodice, često siromah, odlazi u šumu da iseče badnjak. I svaki pisac o doživljaju Božića ostavlja poseban trag, bilo iz svog detinjstva, bilo iz davnina. Hrastovo granje i lišće, na kome još ima zlatnog praha, naša je jelka, a varnice i suve cepanice koje pucketaju u vatri, zvuk su našeg Božića.

Nisu ove priče slatke, ali sve su rođene u bliskosti, i kao da izrastaju iz nas samih, iz naših predaka, jačajući korenje, a dopirući, razumevanjem i povezanošću, do krošnje, do grana i neba u kome ćemo se jednom, svi mi prostirati. I srpski pripovedači tvrde da Božić može da nam ogreje srce uvek i u svako doba.