Središnja pustinja

Beogradski prijatelji profesora filmske umetnosti na privremenom radu u jednom od emirata zamišljaju da je njegov život kao sa razglednice. On predaje na elitnom koledžu, ispija skupa pića po damping cenama u raskošnim enterijerima, kampuje pod zvezdama u pustinji, ide na zabave sa grupom prijatelja koji su se svi rodili u istoj zemlji, Jugoslaviji, a ni porodica mu ne nedostaje jer su supruga i sin sa njim. Kako takav život može bilo šta da uzdrma? Međutim, kulturni obrasci i arogancija stranog sveta dovešće u pitanje njegovu karijeru. Elegantni prozaista i pažljivi posmatrač složene stvarnosti Miomir Petrović preneo je u ovom romanu atmosferu lične i globalne pustinje 21. veka. „„Nasukan u toj oskudnoj luci gde je tišina skrivena iza stotinu sinkopa, gde se abrazivni i svileni dodiri peska stapaju sa bušnim somotom galaksija , pisac je bezdomnik i brodolomnik, podvižnik tragalac, pripovedač i junak nemoguće misije u zagrljaju sveprisutne smrti, progonjen susretima sa sopstvom, koje je, čini se, moguće doživeti jedino dobrovoljnim progonom u središnji huk sopstvene unutarnje pustinje.““ – Blažo Popović, novinar „„Miomir Petrović nas vozi kroz emiratsku priču uz raznolike junake, koji su sa ovih prostora, uz njega, poslom došli u taj deo zapadnog istoka. Fantastično opisan jedan malo poznati svet, život, običaji.““ – Goran Stojičić, književnik „„Determinisanu vetrovima, Središnju pustinju podižu neimari sabrani iz svih delova sveta, s krhkim znanjem i matičnim jezicima, ali i ohološću i idolatrijom, neimari koji pod prinudom diktiranog tempa stvarnosti rastaču čovečanstvo da bi unutarnjom tišinom pobunjenom protiv despotizma i tiranije sagradili fatamorganu.““ – Laura Barna, književnica