Srce moje

„Da li je ovo moja autobiografija?“ M. B. M. „Hoću da kažem da smo svi mi, nečiji junaci. Kapiraš? Da su naši životi, romani u nastajanju... Da se tamo gore“ – Zoran pokaza prstom na zvezdano nebo – „smišljaju zapleti i raspleti. Da ponekad nema logike, ali pomaže priči… Da su smrti i rađanja, i tragedije i sreće, stvar trenutnog raspoloženja onog univerzalnog pisca“ – Zoran ponovo pokaza prstom na nebo, i leže na pesak – „koji poznaje sve žanrove…“ „U kom žanru si ti?“ Zoran i Milena su pisci. Nekada su se voleli. Sada o toj ljubavi žele da razgovaraju, ali ne mogu. Zato oboje, svako za sebe, pišu o njoj. Nižu se stranice o toj njihovoj nemogućoj, dugogodišnjoj ljubavi, na kojima se pojavljuju iste anegdote, iste slike, pa čak i poneka ista rečenica. Da li je njihova želja da ih čitaoci vole veća od jedne obične ljubavi? Da li je pisac mali sujetni bog, da li je pisanje – trijumf osvete, ili vid psihoterapije? Šta se desi kada se literatura i stvarnost prepletu na neverovatan način? Ljubavni roman o pisanju ljubavnog romana #160