Slobodan grad

Priču o Slobodnom gradu, vremenskom predgrađu Brazilije, prenosi odrasli pripovedač u obliku blogova na internetu, kao sećanje na svoje detinjstvo, na sudelovanje u nastajanju buduće brazilske prestonice. Prašina, blato, drvene kolibe, na ogromnom, brisanom prostoru ka kojem hrle građevinari, radnici i poslovni ljudi sa svih strana Brazila da slobodno trguju i bogate se dok ne niknu bulevari, hoteli, stambeni blokovi i ministarstava novog grada, zaštićeni je prostor u kojem dečak odrasta i kojeg upija. Iza storgog katoličkog vaspitanja, Brazilija pedesetih godina, za dečaka koji je se seća, znači i otkrivanje onog što je zabranjeno, prepuštanje strastima, prepoznavanje tipičnog temperamentnog latinskog mentaliteta. Slušajući ispovest svoga oca na samrti, pripovedač sklapa kockice segmenata priče o neobičnom momku Valdivinu, njegovoj misterioznoj smrti, očevoj umešanosti, političkim i poslovnim uticajima, razjašnjavajući tako i svoj odnos sa ocem, i svoju ambivalentnu vezanost za taj čudan grad.