Slika Dorijana Greja

Jedan od najsubverzivnijih romana XIX veka. Ali slika? Šta na to da kaže? Ona je krila tajnu njegova života i pričala njegovu istoriju. Ona ga je naučila da voli sopstvenu lepotu. Da ga neće sada naučiti da se gadi sopstvene duše? Da li će je moći ikada više gledati? Pišući o grehu i savesti, širini velegrada i teskobi duše, Oskar Vajld u romanu Slika Dorijana Greja uspostavlja klaustrofobični ambijent koji odiše fatalističkim duhom vremena. Faustovski pakt kojim Dorijan Grej prodaje dušu za mladolikost i njegova narcisoidna zagledanost u portret kao refleksiju lepote svog tela, a potom i kao hroniku propasti svoje duše, predstavljaju mitski okvir u koji Vajld smešta svoju sliku o autodestruktivnom porivu viktorijanske kulture. „„Iz njegovih brilijantnih knjiga isijavaju epigrami koji su danas postali sveopšte dobro.““ Džejms Džojs „„Oskar Vajld je najopasniji proizvod moderne civilizacije.““ Andre Žid