Skakavac: igre, život i utopija

Sredinom XX veka, filozof Ludvig Vitgenštajn znamenito je tvrdio da se igre ne mogu definisati nema zajedničke niti koja bi ih sve povezivala. „„Koješta““, reče trezveni Bernard Sjuts, „„igranje igre je voljni pokušaj da se savladaju nepotrebne prepreke.““ Kratka knjiga koju je Sjuts napisao kako bi upravo to pokazao, razigrana je koliko i pronicljiva, stimulativna koliko i izvrsna. Veselim glasom Ezopovog Skakavca, tog „„lenjivog ali promišljenog praktikanta primenjene entomologije““, Sjuts ne samo što obrazlaže da se igre mogu smisleno definisati, već on tvrdi i da je igranje igara središnji deo ideala ljudske egzistencije, te tako igre pripadaju srcu svake vizije Utopije.