Roman što nečujno diše

Roman što nečujno diše kafkijanski je duhovita novela, ispisan naizmenično pesničkim jezikom i dijalogom stripa i roto-romana, autoironičan i polemičan, nostalgičan i posprdan kao utopija i anti-utopija istovremeno. Snohvatica, ali protkana foto-dokumentacijom. I to kakvom.

Odlazak iz zavičaja uvek je odlazak iz vrta sa stazama koje se račvaju i ukrštaju ali je povratak košmarna avantura, nesanica ispunjena bledim, nedosanjanim strahovima. Utvarna ali ne i stravna.
Za Radonjićev opus Roman što nečujno diše je obimna i složena knjiga. Višeglasje. Ali čitalac će je doživeti kao pitku bluz improvizaciju. Svu od gitarskih deonica i rifova koje, koliko god melodijski raznovrsne, svira istinski virtuoz na omiljenom instrumentu.