Ritual pred spavanje

U drugoj pesničkoj zbirci Katarina Pantović bogatim i slikovitim jezikom precizno detektuje intimna gibanja: rastrzanost između pokreta i statičnosti, odlazaka i ostajanja, sadašnjosti i nagrizajućih uspomena. Bilo da se odlučuje za dobrovoljnu izolovanost ili nalazi u prinudnoj zatvorenosti, prelazi velike razdaljine fizički ili tek simbolično, lirska persona s?ma je u vlastitom ograničenom prostoru, ophrvana sećanjima na nešto čega i nije bilo, suočena s mrakom i svetlošću nadirućih čulnih utisaka. Neuspela anestezija iz koje nastaje ova poezija sustiče se s mistikom mora I sirove telesnosti. Potraga za ljubavlju i bliskošću redovno biva okončana ćorsokakom, baš kao i jalova želja za produžetkom i grananjem života. U slikama enterijera I prizorima gradske vreve proganjajuća samosvest prepoznaje nemogućnost povratka u stanje detinje naivnosti i bezbrižnosti. Lirska junakinja provodi vreme u mračnoj čauri samoosporavanja, erotike i potisnutog besa. Ispostavlja se da beg od narušene ravnoteže možemo naći jedino u intimnim ritualima, pred spavanje.Jelena Marinkov