Refleksije velikog propadanja

Komšić nas u jednom sociološkom trileru uvodi u dinamiku katastrofe. Ima tu dosta „državnog razloga“ i „decizionizma“ – tih čarobnih štapića Karla Šmita, koji se prelamaju kroz „razistoriju“ Dobrice Ćosića i njene derivate… Komšić je na pravom tragu da je „AB revolucija“, uz sve pogodno istorijsko nasleđe kao uslova iluminacije, prilično unikatna i još nedovoljno shvaćena… Poučna je ovo studija. Može se reći i katarzična.– Zoran Panović, sociologPisalo se i ranije o temi studije „Refleksije velikog propadanja“… nikada dosad ovako sistematično, kao što je učinio Komšić… O metodologiji i dometima više će reći ljudi iz struke… ja ću ovu belešku završiti parafrazom rečenice iz Otkrovenja Komšićevog imenjaka, Jovana: „Ko pročita ovu knjigu, u ustima njegovim biće slatka kao med, ali će u utrobi njegovoj biti gorka kao pelen.“ Ali onom ko je pročita biće još gorča, a neće znati zašto je gorko.– Svetislav Basara, književnikPisac je izričit: kriza pojma prethodi krizi stvarnosti. Nije jezik uslovljen stvarnošću, već upravo jezik propadanja priprema samu propast… Posebno je važna Komšićeva rasprava u kojoj, s jedne strane, strpljivo razgrađuje postavke Karla Šmita, tvorca Nirnberških zakona. S druge strane, nije ga mrzelo (jer Komšić zna gde se krije teorijska riznica) da čita neutešno dosadna politička smatranja Dobrice Ćosića i tumači ih u šmitovskom ključu.– Dr Ivan Milenković, filozof