Raspeće srpskog naroda u Sremu 1914.

Još - god. 1912. - za vreme balkanskog rata, oči sviju Jugoslovena u neoslobođenim krajevima uprte su bile u malenu Srbiju. Sa najvećom pažnjom pratili su oni svaki izveštaj o kretanju hitre i junačke vojske srpske. Golemi uspesi ove vojske na ratnom polju, prema Turskoj, stvarali su velike nade u svakom iskrenom rodoljubu i na skorašnje svoje oslobođenjeNa podbadanje Austro-Ugarske, 30. juna 1913. god., i bratska Bugarska, kao dojučerašnja saveznica srpska, stupi u rat protiv Srbije. Pa tu su i arnautski upadi u novooslobođene srpske krajeve. - I Srbija je sve ove teškoće savladala uz veliko herojstvoPosle ovih velikih napora i mnogog prolivanja krvi, Srbija nije takoreći ni otpočela da se odmara, kad evo ti carevine Austro-Ugarske, koja je 27. jula 1914. silom uvuče u novo krvoproliće, iz čega je ubrzo buknuo svetski ratJugosloveni u neoslobođenim krajevima, stojeći pod priličnim utiskom austrijske i madžarske štape, pratili su sa izvesnom zebnjom sudbinu malene i izmučene Srbije. Nikakav srazmer nisu videli oni u veličini ove dve zaraćene zemlje. Iznurena Srbija sa svojim 4 i po milijona stanovnika bila ja vrlo mala zemlja prema odmornoj i golemoj carevini Austro-Ugarskoj, koja je brojala 52 milijona dušaAli se već prvih dana ratovanja ispostavilo, da je pisanje austrougarske štampe, po kom će naročito madžarska vojska za 14 dana progutati Srbiju, jedno obično hvalisanje i neozbiljno razmetanje. Srpska vojska je i ovom prilikom dokazala, da: „„Boj ne bije svijetlo oružje,Već boj bije srce u junaka!““Srbija je svako navaljivanje austrijsko i madžarsko na svoju teritoriju odbijala sa najvećim junaštvom, zbog čega se i u samoj neprijateljskoj vojsci brzo utvrdilo uverenje da je rat sa Srbijom vrlo težak pothvat, sa malo nade na uspehMadžarsku je obuzeo naročito strah i trepet onda, kada je 6. septembra 1914. Srbija sa jednim delom svoje vojske upala u Srem. Prosto i sad gledam, kako madžarski oficiri tih dana nervozno i uzbuđeno grme po kasarni 7. honvedske regimente u Vršcu i u najvećoj brizi i žurbi spremaju se na beganje prema severuMadžari nisu mogli nikako da pretstave sebi tu mogućnost da Srbija sme preći Savu i svojim upadom okrnji, po njima, neprikosnovene državne granice krune Sv. Stevana. Ali to se na neiskazanu radost Jugoslovena, a veliko zaprepašćenje Madžara, ipak dogodilo. No na žalost našu, Srbij je zaposela samo južni deo Srema i držala ga u svojim rukama samo 8 danaDoček srpske vojske u Južnom Sremu bio je svugde na zavidnoj visini, svugde se manifestovala neograničena ljubav prema svojim oslobodiocima. Nacionalna svest se izlivala do vrhuncaNeizmerna ljubav koji su onda iskazali Srbi iz Južnog Srema prema srpskoj vojsci, bila je izraz i izliv osećaja sviju nas neoslobođenih robova. Svi smo mi još onda željno očekivali sunce slobode, da nas ono što pre ozari i ogreje svojom svetlošću i toplotomPo povlačenju srpske vojske iz Srema, naoružani Madžari, budući nisu mogli da se osvete naoružanoj srpskoj vojsci zbog upada u Srem, odlučili su da se zato osvete mirnom i golorukom srpskom stanovništvu u Sremu. I oni sprovedu svoju odluku brzo i u delo. Nad svojim podanicima u Sremu vršili su takve nečovečnosti i bezdušnosti, ubijanja i krvoprolića, da čovek zdravog razuma prosto nije mogao da veruje da je moguće da se u Srednjoj Evropi jedan narod na ovako zverski način može kinjiti, ubijati i spaljivatiŽivih svedoka, kao posmatrača i učesnika sviju tih stradanja i mučenja, ima i danas. I ja svakome - koji bi eventualno posumnjao u istinitost mojih tvrdnji - preporučujem, da sam ode na lice mesta i da se tamo lično uveri, da li je moje pisanje plod fantazije, ili je ono samo vrlo tamno ogledalo strašne stvarnostiU nameri da pokupim na licu mesta od tih živih svedoka i stradalnika najglavnije podatke o izvršenim divljaštvima nad našim narodom, obišao sam god. 1932. Južni Srem. Na osnovu podataka koje sam prikupio na licu mesta, možemo zaključiti kakva su svirepstva i zlikovačka dela vršile divlje horde madžarskih i austrijskih vojnika po Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i HercegoviniPrikupljene podatke objavio sam već dobrim delom kroz stupce „„Jugoslovenskog Dnevnika““. Sad ih evo puštam i preko ove knjige u javnost, u nameri da ih sačuvam za večita vremena od zaborava kako bi naše buduće generacije pročitale ne samo razne strahote i grozote koje su se vršile nad našim narodom u Sremu, nego i upoznale dušu jednog neprijateljskog naroda prema nama. - Neka je svaka čast i hvala pojedincima kao izuzecima toga naroda. - Ali naša nova pokoljenja treba da znaju da se madžarska politika kosi iz korena sa interesima našega naroda. Madžarska samo vreba zgodan momenat i priliku, kad bi nas mogla napasti, pa da otrgne izvesne delove od naše države, a nas ponovo zarobi. Naša je sveta dužnost, da uvek i u svako doba budemo na oprezi i spremni, da odbijemo svaki njen eventualni napadaj uz najveću pobeduU drugom delu ove knjige iznosim stanje našeg naroda u Bačkoj prema madžarskoj granici, u nameri da se naše stanje ovde, ukoliko je god moguće, popravi što pre i što bolje i dase onde ojačamo i podignemo na zavidan stepen duhovne i materijalne kulture. Iznosim tu u najglavnijim potezima i istoriju Bajskog trokuta, koji mi nikad ne smemo da izgubimo iz vida i niti se smemo odreći prava na nj. Bajski trokut je još pre nepunih 100 godina bio naseljen čisto našim življem. Ali nasilna i ugnjetačka madžarska politika, kako do sada tako i danas, ide samo za tim da se kako Bajski trokut, tako isto i druge slične teritorije duž naše granice u Madžarskoj što pre očiste i najmanjeg traga koji bi ih potsećao na Slovenstvo, odnosno slovensko poreklo našeg naroda. Za ovim saopštavam i istoriju Sent-AndrijeČist prihod od ove knjige namenjujem fondu za podizanje spomenika palim srpskim vojnicima u Sremu, kao i palim srpskim mučenicima iz Srema, koji su svojom krvlju i kostima pomogili da se stvori i izgradi današnja naša domovina, velika i lepa Jugoslavija. Želja mi je da na čelu spomenika stoji uzvišeni lik Blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I. Ujedinitelja. Predgovor