Prvi nastup

„A ja sam zadovoljno, tada prvi put sa porodicom, seo za veliki astal (do tada sam jeo za astalčićem pored peći) i dobio sam, kao i svi, porculanski tanjir (a ne mali, plehani, dečji), i viljušku i kašiku. Dakle, sa četiri godine i deset meseci seo sam za astal sa odraslima i shvatio: kad dobro deklamuješ − svi te poštuju i slušaju.“
– Radovan Vlahović (iz priče Prvi nastup)