Propast države Šimra

Ovaj roman spada u onu grupu romana koja se može svrstati u svaki od žanrova, ili se ne može svrstati ni u jedan. U recenziji objavljenoj u samom izdanju, između ostlog se kaže: „Ono što ovaj roman čini potrebnim i čitljivim, jeste postavka da su moć i sila majka straha i stradanja, a iz te tragike sila pokušava da se oslobodi stradanjem drugih, nevinih.

Šimra će kao država proći put slobodnog sabiranja sopstvene energije i jakog pritiska lažnih učinjenja od samozvane Unije koju ni najveći mudrac sa planine Bios, zvani Kairos, nije razumeo, a mladom drugačniku od vlasti, Slavu, ulio je ljubav prema radu koji će donositi mnogo više plodova. I ti plodovi bi trebalo da budu „zaštitni znak države Šimra“. Nažalost, ovo je iluzija, koja romanu daje lepotu nade i zato je naša književnica ne ruši, ona je neguje na način predanog pozitiviste koji može u svojim shvatanjima biti i izneveren. Prosto, on na malo čega može da utiče, kao jedinka. Ali, roman je armija odgovornih reči i ljudi koji u reči veruju i okreću se toj lirskoj vojci koja ne donosi žrtve. Zato se ovaj roman čita lako i proživljeno kao nov, ali i kao stari slučaj. Ovde je važan način na koji sve to Tanja Prokopljević prikazuje...“