Prolazna soba

Ponekad stvari u sebi i okolo sebe razotkrivamo zatvorenih očiju. To je svakako moć da vidimo nevidljivo i proniknemo u višeznačnu iskazivost, nadasve svežinom iskaza iz neiscrpljivog jezičkog plodišta. Utoliko poezija postaje, ne samo naš hleb nasušni već i čežnja za srodnim sagovornikom, koji anticipira kazano u nekazanom – stvarno u nestvarnom, prenego krenemo nezadrživo uz asocijativne uspone ka drugosti bez obzira na osvojenu poetiku. Kada ovo makar fragmentarno ustvrđujemo, u odnosu na savremena stihotvorenija, imamo u vidu knjigu pesama Prolazna soba Radovana Vlahovića…