Priče o kugi

Priče o kugi su takođe nadahnute besmrtnim pričama univerzalnog firentinskog dela. Ovaj komad ne nastoji da bude pozorišna adaptacija „Dekamerona“, jer bi scenska postavka i dramatizacija stotine priča iz Bokačove knjige bile nemoguće, i u svakom slučaju neizvodiv podvig. Ovo je vrlo slobodna verzija, u manjem formatu, dela koje kao polazišnu tačku koristi suštinsku činjenicu iz „Dekamerona“ – beg grupe osoba u imaginarni svet kako bi izbegle kugu koja pustoši njihovo okruženje - i na nju se nadograđuje pripovest sačinjena od priča koje fiktivnu stvarnost suprotstavljaju stvarnom svetu, uzurpirajući stvarne živote svojih protagonista, istovremeno ih izbavlja iz najveće nesreće ljudskog roda: nestanka ili istrebljenja. Stvarni život se polako uliva u tok dela, sve dok u potpunosti ne nestane u lavirintu izmišljenih događaja.