Predelima moje duše

Retki su pesnici, danas, koji su spremni da razgolićujući se do kosti, na dlanu pruže sve ono što ih zapravo i čini čovekom, sopstvo bića, ne tražeći ništa zauzvrat.Iako se kao pesnik javlja relativno kasno, Ljubiša D. Dinčić izranja na pesničku scenu kao gotov, zreo pesnik spreman da se već prvim, ali proživljenim delom, smelo, odbacujući obrazine i privide, razgoliti, ostavljajući tako pred nama samo suštinu – dušu razapetu do granice bola. Izgrađene smelo i znalački, čini se dugo brušene, pesme stoje čvrsto.Bez suvišne reči. Bez suvišnog udara damara. Vešto izvučena pesnička nit, od pesme Maštam, koja otvara zbirku, pa sve do pesme Samoća, koja ju zatvara, tvori zapravo smelo istkanu poemu. Ili simfoniju jedne ljubavi.prof. Ljubiša SubotićU svojoj prvoj zbirci ljubavnih pesama „„Predelima moje duše““, Ljubiša D. Dinčić piše iskreno, emotivno, fluidno. On se ne opterećuje formom, stihom, pomodarstvom. Ponekad biva zaveden rimom, ponekad davno zaboravljenim aoristom. Njegove pesme su na momente krajnje moderne, a već na sledećoj strani barokne, antičke. Sve to nije bitno, bitna je hiperrealistična slika njegovog trenutnog osećanja.I Ljubiša mu se potpuno predaje...i tako kroz poglavlja, kroz godine, godišnja doba, kroz neobične destinacije, kroz reminiscencije, kroz ljubavi...Vladan SavićDramski umetnik i pesnik...Čudni spojevi još čudnijih rima, reči koje nisu tako česte u svakodnevnom govoru, neki molekuli strasti i atomi erotskog...Ljubav kojom nas obasipa Ljubiša D. Dinčić u svojim pesmama, oseti se, zagolica i natera nas da u sazvežđu sa njim, doživimo sve te leptire, trnce, izgubljene noći, lepe ili sumorne dane, radosti nečeg upadljivo novog i lament nad prošlim vremenima, nekim dragim voljenim osobama, Beogradom koga više nema i onim što se kratko i jasno zove – Predelima moje duše...Ova zbirka ljubavne poezije, kada se prvi put sagleda i prihvati, svakako je povod da joj se opet vratimo...Dragan Vujić VujkeDramski umetnik i pesnikAutor zbirke ljubavne poezije „„Predelima moje duše““ Ljubiša D. Dinčić, ne robuje određenoj pesničkoj formi. Njegova poezija uglavnom je plod čiste emocije i empirije. Stihovi ovog autora deluju na sva čovekova čula, u njima se prepliću zvukovi, mirisi i boje. Mnoge njegove pesme doslovno pevaju. Kao što se pletivo njegovog života plete u neprekinutom nizu, tako teku i stihovi pesama asocirajući na celokupno iskustvo od kojeg je satkan čitav njegov život.Čitalac koji pročita ovu zbirku pesama postaće bogatiji za jedan lep doživljaj, za mudro životno iskustvo ogrnuto lepotom poezije.Miloš Radovanović