Praznik zveri 4: Zakon krvoljublja

„U mesecima kada nema snega da pokaže tragove zveri, zorom se gleda u travu. Ako je trava bez rose, vampiri su blizu. Sa snegom je, vidiš, kudikamo lakše, pa se zato zimi ređe hajdukuje, a rađe love krvožedi.“ Daleko iznad lenovačkih kuća, na šumovitim proplancima planine Tupižnica, jedan odvažan dečkić, pošao je da traži sestru što se snena izgubila. Te noći, koja će im zauvek promeniti živote, oni postaju svedoci krvave bitke između ljudske vojske i vampirskih hordi. Dve-tri godine kasnije, posle ubistva Turčina i događaja u Lenovcu obavijenih velom tajni, budući hajduk i vampirdžija Veljko Petrović kreće na put koji će ostaviti neizbrisiv trag u njegovom odrastanju i stasanju u jednog od najvećih junaka koga je Srbija ikada rodila. Početak je 19. veka i zlo dahija se iz dana u dan uvećava. Na pomolu je Prvi srpski ustanak protiv Osmanlija, ali turski jaram nije sva nevolja što je spopala Srbiju. Narodom kolaju priče o selima koja su preko noći sasvim opustela, a šapatom se pripoveda i o strašnom vampirskom soju – upirima, koji već vekovima uzimaju danak još užasniji nego što su ga uzimali Turci. Danak u krvi i dušama. Bitka sa Jezopojcima u srcu Velikog Sela nadomak Beograda, obuka Veljka Petrovića za borbu protiv nečistih sila, njegovo službovanje kod zloglasnog paše Pazvanoglua i teški zadaci koje mu je postavljao, samo su deo ove čarobne pustolovine, istkane spojem istorijske fantastike i dograđenih ili sasvim izmaštanih folklornih predanja. Kakav je to vampirdžijski poziv kojim se srpski junak hajduk Veljko Petrović bavio, ko je u to vreme bio vrhovni vođa najstrašnije vampirske vrste koja je ikada hodala zemljinim šarom i kakvog su udela u svemu tome imali zapovednik frajkora i laufera Stanko Arambašić, stari jatak Petronije, vožd Karađorđe i ostale vojskovođe Prvog srpskog ustanka – autor vas poziva da saznate.