Prazne senke

Preispitivanje sebe, ali i društva, posledica rata, pandemije ili samootuđivanja, samo su neke od tema sa kojima ćemo se susresti u prvoj zbirci pesama Stefana Basarića. Lirski subjekat odvešće nas na put samospoznaje, za koju je potrebno sve ono što nas okružuje – prostor, društvo, tehnologija. Strahovi prouzrokovani svakodnevicom jesu, zapravo, ono što nas pokreće, što nas tera da budemo bolji, da ne ponavljamo greške toliko puta ponovljene u istoriji, ali, takođe, i da ne zaboravimo, jer u ovoj knjizi zaborav je prikazan kao najgora stvar koja nam se može desiti. Na tom putu samospoznaje lirski subjekat (ponovo) pokušava da prepozna prijateljstvo, ljubav, da uspostavi balans izgubljen uticajem svega onoga što ga je dovelo da se postavi pred ogledalo i, na kraju shvati, da je ipak srećan čovek.
Gorica Radmilović

Basarićeva zbirka poezije Prazne senke istražuje složene, realne i nadrealne, komične i uznemirujuće predele, od kojih se sastoji naše svakodnevno postojanje. U ovim predelima autor nam, vešto i uverljivo pokazuje da bez prolaska kroz druge ljude nikada ne možemo doći do samih sebe. Upravo zato njegova poezija povezuje individualno sa društvenim, svedočeći o dubokoj ljudskoj potrebi za smislom i zajedništvom.
Stevan Bradić