Pogled na staru srpsku crkvenu arhitekturu

Pored spomenika koji nam pismom pričaju prošlost naroda kakvog, ima ih drugih, koji to čine spoljnim belegama svojim. Pored literarnih spomenika koji služe kao izvori za poznavanje davno prošlih dana u životu naroda kakvog, ima ih monumentalnih, koji svojim gradivom, izgledom, bojom i drugim spoljnim znacima govore i svedoče o raznovrsnim prilikama, potrebama i osećajima, u toku razvitka i rada naroda jednog. Pored spomenika, ispisanih na pergamentu, hartiji, kamenu ili kovu, dasci ili zidu, kao što su: rodoslovi, životopisi, letopisi, zakoni, pisma, ugovori, razni zapisi i natpisi, koji nas sredstvom jezika i pismena izveštavaju o biću, i radu kakvog naroda, i pojedinih ljudi, u prošlim stolećima, vidimo znatan, broj drugih spomenika, sa kojih ne čitamo ispisanu reč, no saznajemo misli i osećaje, duhovne pokrete narodne ili pojedinca, iz sastava i sklopa njihova, iz oblika i izrade njihove. I jedni i drugi spomenici stvor su ljudske ruke, a potekli iz pobude vezane ili za svakidašnju životnu potrebu, ili za potrebu više, odličnije, plemenitije vrste. Što je u pisanih spomenika reč i pesme – sredstvo za saopštenje – to su u ovih drugih, ljudskim umom i osećajem stvoreni i gradivom određeni oblici, koji opet kao opšte usvojeni, stvarni jezik, sastavljaju izvore, rečite i pouzdane, za proučavanje sposobnosti i težnji naroda kakvog, i njegovog položaja u svetskom društvu.