Pljunimo na Hegela

Imala sam potrebu da iznesem svoje potpuno neslaganje sa slikom sebe za koju sam osećala da sam primorana da je nosim i da me tako drugi vide: neizražena i srećna što predstavljam nešto, a ne samu sebe. To je obesnaživalo moje napore da komuniciram. Odnosno, obesnaživalo je mene, sprečavalo me je da postojim. Sada postojim – ova sigurnost me potvrđuje i daje mi slobodu u koju sam samo ja verovala i za koju sam našla način da je postignem. Sve razlike, kategorije koje su izražavale upravo formiranje mog identiteta, počevši od neslaganja – kao žena nisam videla drugi način – više mi ne pripadaju: radim ono što želim, to je sadržaj svake moje situacije (u svim prilikama), i ne pridržavam se više ničeg do toga.