Opravdanje stvaralaštva
Brend:Službeni glasnik
Prodavac:Službeni Glasnik
1.100RSD
Ananas. Broj 1 e-trgovac u Srbiji.
Najbolji odnos cene i kvaliteta za 2025/2026 od strane ICERITAS.
Knjiga se sastoji iz tri dela: Priroda koja stvara (sa poglavljima Stvaralaštvo i neorganska priroda i Stvaralaštvo i organska priroda), Stvaralaštvo samosvesnih posmatrača (sa poglavljima Stvaralaštvo i tehnika, Stvaralaštvo i nauka, Homo faber, Stvaralaštvo i društvo, Stvaralaštvo i kultura, Stvaralaštvo i umetnost, Homo ludens, Stvalaštvo i metafizika) i Vrednost i smisao stvaralaštva.
U knjizi se fenomen stvaralaštva istražuje na sveobuhvatan i kritički način, jedinstven u filozofskoj literaturi.
Sudu čitaoca prezentuje se integralna, holistička, višeslojna, sukcesivna definicija stvaralaštva, u preko pedeset detektovanih oblasti, u okviru deset širih celina u kojima stvaralaštvo deluje.
Iznosi se mnoštvo argumenata u prilog stvaralačkom potencijalu ne samo organske već i neorganske prirode.
Koriguju se i proširuju blagi, snažni i radikalni antropni princip u nauci i filozofiji, čime se daje novi zamah u razumevanju stvaralačkih procesa.
Detektuje se preko trideset protivrečnosti fenomena stvaralaštva, a zatim se iz tih protivrečnosti izvode ontološke, epistemološke, aksiološke i druge konsekvence.
Pozicioniraju se dva fizička fenomena — stvaralaštva i urušavanja — kao zajednički imenitelji svih opservabilnih i neopservabilnih tvorevina. Iz opozicije entropija-negentropija, ekstrapolira se nužnost opozicije prirodno-natprirodno. Iz ove opozicije izvodi se filozofsko opravdanje stvaralaštva.
Po prvi put se prezentuju jednačine koje objašnjavaju suštinu stvaralaštva i definišu potencijale stvaralaštva (na nivou prirode, društva i čoveka).
Temeljnoj kritici izlaže se čitav niz teorijskih postulata (Paretov kriterijum blagostanja, Fermijev paradoks, skale civilizacija Nikolaja Kardašjova i Karla Sagana, Kunova teorija paradigmi, hipoteza o slučajnom nastanku univerzuma kvantnim fluktuacijama i večnom postojanju Prirode Stivena Hokinga, Šona Kerola, Rodžera Penrouza i drugih), a iz tih kritika izvlači se radikalno nova i drugačija vizija stvaralaštva od svih dosad poznatih.
Nikola Kajtez
U knjizi se fenomen stvaralaštva istražuje na sveobuhvatan i kritički način, jedinstven u filozofskoj literaturi.
Sudu čitaoca prezentuje se integralna, holistička, višeslojna, sukcesivna definicija stvaralaštva, u preko pedeset detektovanih oblasti, u okviru deset širih celina u kojima stvaralaštvo deluje.
Iznosi se mnoštvo argumenata u prilog stvaralačkom potencijalu ne samo organske već i neorganske prirode.
Koriguju se i proširuju blagi, snažni i radikalni antropni princip u nauci i filozofiji, čime se daje novi zamah u razumevanju stvaralačkih procesa.
Detektuje se preko trideset protivrečnosti fenomena stvaralaštva, a zatim se iz tih protivrečnosti izvode ontološke, epistemološke, aksiološke i druge konsekvence.
Pozicioniraju se dva fizička fenomena — stvaralaštva i urušavanja — kao zajednički imenitelji svih opservabilnih i neopservabilnih tvorevina. Iz opozicije entropija-negentropija, ekstrapolira se nužnost opozicije prirodno-natprirodno. Iz ove opozicije izvodi se filozofsko opravdanje stvaralaštva.
Po prvi put se prezentuju jednačine koje objašnjavaju suštinu stvaralaštva i definišu potencijale stvaralaštva (na nivou prirode, društva i čoveka).
Temeljnoj kritici izlaže se čitav niz teorijskih postulata (Paretov kriterijum blagostanja, Fermijev paradoks, skale civilizacija Nikolaja Kardašjova i Karla Sagana, Kunova teorija paradigmi, hipoteza o slučajnom nastanku univerzuma kvantnim fluktuacijama i večnom postojanju Prirode Stivena Hokinga, Šona Kerola, Rodžera Penrouza i drugih), a iz tih kritika izvlači se radikalno nova i drugačija vizija stvaralaštva od svih dosad poznatih.
Nikola Kajtez
