Odnosi Srbije i Rusije u Prvom svetskom ratu 1914-1918
Brend:Bez brenda
Prodavac:DELFI KNJIŽARE
2.750RSD
Ananas. Broj 1 e-trgovac u Srbiji.
Najbolji odnos cene i kvaliteta za 2025/2026 od strane ICERITAS.
Izučavanje odnosa između Srbije i Rusije u Prvom svetskom ratu stavlja pisca pred niz raznovrsnih i zamršenih pitanja. Na prvom mestu je kompleksnost, sadržajnost i obilje predmeta odnosa u jednom neobično složenom istorijskom periodu, u kome se teži i radi sa ciljem ostvarenja veoma zamšnih ratnih programa, baštinjenih iz davne, bliže i bliske prošlosti. Šansa da se realizuju ti epohalni ciljevi, proizvod nacionalizma, u jednoj bespoštednoj borbi kakav je Prvi svetski rat, daje osnovni pečat ratu i odnosima između država čije međusobne odnose želimo da ispitamo.
Odnosi između bilo koje dve zemlje, u bilo kom periodu, nikada nisu samo njihova stvar. U njih su redovno uključene, na razne načine, i druge države, u obimu i stepenu koje određuju njihovi sopstveni interesi. Naime, ti dvojni odnosi nisu sami sebi cilj – oni se delom i prave zbog drugih država, uslovljeni su njima, deo su šireg spleta međudržavnih odnosa, jedan njihov kolosek. Ta metodološka premisa neophodna je u svim istorijskim radovima koji obrađuju međusobne odnose dve zemlje, jer istrgnuti, odvojiti istorijski fenomen od njegovog istorijskog miljea bio bi metodološki promašaj. S druge strane, vreba opasnost da se istoričar, pisac, izgubi, raspline u širokom opsegu međunarodnih odnosa, čija posledica može da bude manji ili veći promašaj sopstvene, zadate teme. Ovo naročito može da bude pogibeljno u heurističkoj fazi rada. Preostaje da se između navedena dva pola nađe središnji put, koji je, čini se, i jedino ispravan u savremenoj istoriji, a svodi se na to da valja znati istorijsku sredinu, a nagnuti se nad jednim njenim izdankom.
Odnosi između bilo koje dve zemlje, u bilo kom periodu, nikada nisu samo njihova stvar. U njih su redovno uključene, na razne načine, i druge države, u obimu i stepenu koje određuju njihovi sopstveni interesi. Naime, ti dvojni odnosi nisu sami sebi cilj – oni se delom i prave zbog drugih država, uslovljeni su njima, deo su šireg spleta međudržavnih odnosa, jedan njihov kolosek. Ta metodološka premisa neophodna je u svim istorijskim radovima koji obrađuju međusobne odnose dve zemlje, jer istrgnuti, odvojiti istorijski fenomen od njegovog istorijskog miljea bio bi metodološki promašaj. S druge strane, vreba opasnost da se istoričar, pisac, izgubi, raspline u širokom opsegu međunarodnih odnosa, čija posledica može da bude manji ili veći promašaj sopstvene, zadate teme. Ovo naročito može da bude pogibeljno u heurističkoj fazi rada. Preostaje da se između navedena dva pola nađe središnji put, koji je, čini se, i jedino ispravan u savremenoj istoriji, a svodi se na to da valja znati istorijsku sredinu, a nagnuti se nad jednim njenim izdankom.
