O seksualnoj teoriji: totem i tabu

Zbog raširenosti perverznih sklonosti Frojdu se nametnula ideja da je predodređenost ka izopačenostima zapravo izvorna i univerzalna osobina ljudskog seksualnog nagona. Verovao je da tu izvornu predodređenost može ustanoviti još u detinjstvu. Među silama koje određuju usmerenost seksualnog poriva, istakao je stid, odbojnost, saosećajnost i društvene konstrukcije morala i autoriteta. On tako u svakom zastranjenju od normalnog seksualnog života prepoznaje kočenje razvoja i zaostajanje na stadijumima detinjstva. „„Nekada davno, prognana braća su se udružila, ubila su svoga oca i pojela ga, čime je prestala da postoji očeva horda““. Upravo ovako Frojd sažima velik naučni mit koji je sam konstruisao da bi objasnio nastanak civilizovanog čovečanstva. Oslanjajući se na antropološku, lingvističku i kliničku građu, Frojd kolektivnu psihologiju nastoji da objasni uz pomoć psihoanalize. Primitivni čovek, dete i neurotičar postaju predmeti psihoanalize, koja Frojdovom virtuoznošću postaje opšta teorija o čoveku i čovečanstvu.