O geniju

U ovom sjajnom delu Šopenhauerova centralna pretpostavka je da talentovani ljudi postižu ono što drugi ne mogu postići, dok genije postiže ono što drugi ne mogu ni zamisliti. ove vizije drugačujeg reda, on tvrdi, je ono što postavlja genijalne ljude iznad samog smrtnika, a proizilazi iz superiornog kapaciteta za kontemplaciju koja vodi genija da prevaziđe malu energiju ega i udje u beskonačni svet ideja. Ali prokletstvo izvanrednog, Šopenhauer sugeriše, je određena usamljenost sa kojom se genijalna osoba susreće kroz život, uvek van običnog sveta i uvek malo iznad njega.

U drugom delu Šopenhauer preispituje predmet talenta nasuprot genija kroz sočiva vremena - talent, on tvrdi, briljantno govori u trenutku i deo je trenutka, dok genij govori o večnom i večnosti.

"Genije je moć napuštanja sopstvenih interesa, želja i ciljeva u potpunosti van vidokruga... kako bi ostalo čisto saznanje, jasna vizija sveta."