Nikuda ne idem

Nakon što je prethodnom zbirkom priča „„Moj muž““ postala regionalna književna zvezda, Rumena Bužarovska novom knjigom pomera granice kratke forme i potvrđuje se kao možda najbolja autorka ovog žanra na nekadašnjem jugoslovenskom prostoru.Nastavljajući tamo gde je stala s prošlom knjigom, Rumena ovom „„proširuje područje borbe““ i u žižu stavlja odnos lokalnog i globalnog, „„naših““ i „„stranaca““, kao i intrigantne pozicije naših tamo i stranaca ovde.Gotovo nemilosrdno oštra, ona majstorski analizira sve balkanske komplekse, jetkim i duhovitim jezikom obračunava se sa endemskom letargijom, kulturom pasivnosti, nečinjenja i krotkog prihvatanja gotovo nepodnošljivih odnosa i uslova života u svetu u kome je lažni moral jedino merilo, a pakost nacionalni sport.Suprotno naslovu, autorka ovom zbirkom dobacuje izuzetno daleko.„„Dilema pre nego što je ova zbirka izašla bila je ima li autorka da kaže nešto novo, i može li svoj prepoznatljivi izraz da izdigne u nove stvaralačke visine. Posle ovih sedam pročitanih priča, odgovor na oba pitanja je, svakako i bez sumnje – potvrdan.““– Elizabeta Bakovska„„Čitanje ovih priča Rumene Bužarovske književno je iskustvo zbog kojeg ćete bez žaljenja propustiti autobus ili avion, nećete biti sigurni da li je jutro ili veče, a možda zaboravite i da odete po dete u obdanište ili na zakazan pregled kod doktora.““– Sašo Ognenovski