Nedovršena fotografija knjiga prozne poetike

Zoran Ljubičić istrajava u nameri da meni lično, kao i svojim čitocima, otkrije „velike tajne u malim pričama“. Najpre, valjda, preko „Čitanja sa usana“, pa „Otkopčavanja“, i preko “Crvotočine“... Hvalio sam ga posle „Otkopčavanja“ pominjujući ga uz Harmsa i Miku Antića. Ovoga puta dajem sebi slobodu da ga pomenem uz mene, i seriju emisija „Fazoni i fore“, preciznije – uz moju rubriku „Vesti iz nesvesti“, u svakoj od 157 epizoda ove serije! Ali nije samo to katanac koji nas vezuje! Zoran Ljubičić se rodio osam godina pre nego što se „rodila“ moja prva knjiga „Ma šta mi reče“. Kao da sam ciljao da se taj srećni događaj odigra tek kada Zoran odraste, i doraste, da ga sačeka dobra lektira! Odmah sam znao da nam je svanula „jedna nova literarna zora, uzbudljivog umetničkog glasa“. Hvalio sam se da je LjUBI, iz njegovog prezimena, mitološka poruka, i da smo određeni da budemo „braća po jutrenju“!