Narodna duša Srba

Retki su momenti u istoriji čovečanstva gde se život i rad potpuno, ili bar približno, poklapaju sa idejama vodiljama. Uzrok je, pak, tome taj, što je svakidanji život svojim materijalnim interesima, i često puta i suviše sumnjivim potrebama i navikama, trom i lenj da sljeduje visokom poletu ideja. U takim bezbojnim i labavim odsecima žive narodi bez ikakvog samopouzdanja i samopoštovanja, žive svojoj telesnosti, a samu ideju smatraju za nešto što je neostvarljivo, te im takvo mišljenje daje mira i spokojstva da što zadovoljnije požive u takom zabačenom stanju. Za dobar znak narodne duše može se smatrati ako se u ovakom stanju bar unekoliko oseća koliko se zaostalo iza ideje vodilje, jer takvo osećanje podstiče na reforme i priprema bolju budućnost. Ali, opet, ima odseka gde ideja silno vlada ne samo mislima i osećajima, već i delima, tj. kad se ona u celokupnom narodnom životu oživotvori. Takovi su odseci herojski, jer se u njima ispoljava uzvišena težnja čovekova da svoj svakidanji život i rad potčini ideji, ili, drugim rečima, da ga ideališe.

U našoj narodnoj prošlosti imamo dva takova odseka: prvi je odsek: Nemanjin i Savin, koji predstavlja sjajno doba naše srednjovekovne državne i kulturne organizacije, a drugi je odsek šest i po vekova kasnije, a to je naša revolucija početkom HIH veka, u kojoj se polažu osnovi modernoj srpskoj državi i kulturi Prvi odsek vezuje se za onaj silan religiozni rat u HI veku, kome na čelu stoji lepa, i za ideje čovečanstva uvek oduševljena Francuska, a naime za Krstašku vojnu. Drugi se, pak, odsek naše istorije vezuje za veliku Francusku revoluciju krajem HVIII veka.